Bee Writer

Dobro došli u svet znanja i mašte za koji ćemo se izboriti zajedno!

Ja sam Željana Radojičić Lukić. Prešla sam ozbiljnu kilometražu od uloge seoske učiteljice do pomoćnika ministra prosvete, da bih se nakon toga potpuno posvetila razvoju srećnog učenja i pisanju knjiga kratke proze za najmlađe.

Krenula sam u školu sa šest godina, iznenada, bez pripreme, bez pohađanja predškolskog. Nisam umela jedno slovo da napišem, pa mogu slobodno da kažem da ja tada nisam ni znala šta su slova. Zato sam znala sve vrste ptica, tačno sam ih razlikovala po oglašavanju; znala sam da se brinem o svim domaćim životinjama; umela sam da sakupljam seno i da napravim plast, ali i da ga nosim na "podvorima"; razlikovala sam jasen od javora, grab i hrast od bukve i cerića, lipu od topole. Tačno sam znala šta je matičnjak, šta majčina dušica, za šta služi kantarion, a za šta smilje; da ne pričam o breberini, jagorčevini, kukureku ili bilo kojoj vrsti gljiva, od lisičarke, mlečnice, pa do rujnice, zelenjače ili vrganja. Sve sam to znala, ali slova ne. Niko me sa njima nije upoznao do samog tog iznenadnog polaska u školu. Bilo je teško biti moj učitelj, priznajem, jer ispočetka nisam nimalo volela školu. Kasnije se sve promenilo, na bolje, i po mene i po mog učitelja.

Ubrzo, odmah nakon savladavanja početnog čitanja i pisanja, otkrivam školsku biblioteku. Niko me nije na nju uputio. Niko nije od mene tražio da čitam. Sama sam je otkrila i poželela da tu boravim. U njoj sam otkrila najlepši izvor zabave i šansu da upoznam drugu decu, druge kulture, nepoznate svetove, da saznam za tuđe strahove, radosti, vrline i mane. U to vreme, kada sam ja išla u školu, knjiga je bila veliki izazov. Moji vršnjaci i ja nismo imali telefon, ni moblini, ni fiksni. Nismo imali ni računar, nije ni postojao, ali ni televizor ovakav kakav danas postoji. Bila sam jako srećna što je moja porodica imala mali crnobeli televizor. Istna on se često kvario, pa smo ga brat i ja popravljali i svaki put iščekivali da će nas on iznenaditi, tako što će se pretvoriti u televizor u boji. Iako je zauvek ostao crnobeli, sve što sam videla od sveta u to vreme, videla sam putem njega i knjiga iz školske biblioteke. Biblioteke su u našim detinjstvima igrale važnu ulogu. To je bio jedini način da deca iz skromnih seoskih porodica, poput moje, stignu do knjiga. Nisam imala nijednu svoju knjigu, osim udžbenika i časopisa. Recimo, Veselu svesku, Male novine i Kekec sam doživljavala kao najlepšu poslasticu. Moram priznati da mi je biblioteka otvorila prozor u svet, da bi mi kasnije sve te pročitane knjige pomogle da taj svet lakše razumem.

Rođena sam u tipičnom bosanskom selu, u višenacionlanoj sredini, na obroncima hirovitog Ozrena u Bosni i Hercegovini. Sećam se da je u mom odeljenju bilo nas par srpske i veći broj muslimanske dece. Moje najbolje drugarice bile su Muslimanke. Ne mogu da kažem da tu nije bilo nikakvih razlika. Bilo ih je, ali mi smo ih doživljavali kao normalnost. Učena sam, naročito od moje bake, da sam Srpkinja, da sam pravoslavne veroispovesti, ali nisam učena da mrzim i da delim ljude po naciji i veri. Mislim da ni moji drugari nisu tome učeni. Pa ipak, desio se građanski rat. Tokom 1992. godine, kada mi je rat progutao sve što se zove dom i zavičaj i kada sam ušla u težak period izbegličkog života shvatila sam najvažniju lekciju koja mi je postala životni moto, a koja glasi: „Sve nam mogu uzeti, osim znanja i obrazovanja!”

Tokom učiteljske prakse imala sam privilegiju da budem nagrađivana za svoj rad i za različite projekte koje sam stvarala sama ili u saradnji sa mojim saradnicma i prijateljima. Najviše radosti, i meni i njima, doneo je projekat Čarobno selo koji je u mojoj glavi čučao više od decenije. Svetlost dana ugledao je tek 2012.godine i to zahvaljujući sredstvima UNICEF-a i tada počinje jedna, mogu slobodno reći, čarolija. Radi se o konceptu srećnog iskustvenog učenja pod otvorenim nebom, zasnovan je na inovativnim nastavnim resursima bliskim vašim dečjim interesovanjima i vama bliskoj kulturi učenja. Kroz ovaj nesvakidašnji koncept učenja uspela sam, nadam se, da napravim simbiozu iskustvenog i projektnog učenja u podsticajnoj sredini za učenje. Ovo je potpuno drugačiji pristup učenju u odnosu na tradicionalni obrazovni sistem, pre svega, zato što on vama deci omogućava sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti. Ovakav vid učenja najsigurniji je put do funkcionalnog usvajanja znanja za kojim vapi vaša Z-generacije.  Svakako, to je jedna neopisiva i neispričiva priča.

Iz Čarobnog sela izrasla je većina mojih kasnijih projekata. Među njima i Kreativna čarolija, najveći obrazovni festival u regionu i Čarobna interkulturalna mreža prijateljstva - A Magical Intercultural Friendship Network, jedan od većih globalnih projekata kojim sam uspela da umrežim blizu sto hiljada dece i nastavnika iz celog sveta; najsvežiji projekat, EduBalkan, posvećen je umrežavanju i afirmisanju zlatnog trougla, roditelja, učenika i nastavnika, zemalja Zapadnog Balkana.

Trenutno sam posvećena daljem unapređenju i razvoju koncepta srećnog učenja Čarobno selo i pisanju edicije Čarobno selo koju čine, za sada, četiri knjige kratke proze za decu. Ova edicija je i nastala kao potreba unapređenja koncepta srećnog učenja. Prva knjiga iz edicije je Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom (2021), već je našla put do dečjih srca. Prati je u stopu i druga knjiga Zimski mir sa vilom Božicom (2022), a u periodu 2022-2023. planira još dve knjige posvećene proleću i letu. Volela bih da moje knjige ulepšaju i oplemene detinjstva nekoj radoznaloj deci, kao što su one iz moje školske biblioteke oplemenile moje.

PODRŠKA JAVNIH LIČNOSTI SRBIJE

Tokom 2017. izabrana sam za jednog od  pedeset najboljih nastavnika na svetu. Bila sam u trci za milon dolara i imala sam sve šanse da ga i osvojim. Tom prilikom javne ličnosti moje zemlje pružile su mi jednu vrstu podrške, jer cilj nagrade Global Teacher Prize je vidljivost nastavnika, odnosno stavljanje u fokus nastavničke profesije. Hvala svim ovim divnim ljudima, neki nažalost nisu više među nama, čije poruke možete pogledati na donjim linkovima:

NACINONALNE TELEVIZIJE

ŠTAMPANI I ELEKTRONSKI MEDIJI

 

Wikipedia o autoru

Himna Čarobnog sela

Pišite nam

Girl with Ice Cream