Делхи, Агра, Џајпур, ... Све ово су само називи дестинација, а заправо и много више од тога – то су искуства за цео живот. За многе, Индија је „друга планета“: мириси, укуси, боје, људи, култура. Једноставно, ништа у Индији није налик ономе што познајемо и видимо свакодневно.

Радозналост и први сусрет

Много људи ме је питало како сам доживела Индију, а још више их је питало зашто бих се тамо враћала. Моја „индијска“ прича почиње сасвим случајно, без претеране жеље и дуготрајних припрема. Али како сам крочила на тло Индије, уваљујући се у ту невероватну климу, атмосферу и хаос, знала сам да то искуство не може да остане само једнократно.

Као што сам и сама претходно „прегледала цео интернет“ у потрази за информацијама, желела бих сада да поделим своје утиске и фотографије са свима који тек маштају о посети овој далекој земљи. Индија јесте дестинација која опчињава, али и плаши, истовремено.

 


Образовање у Индији: сусрет са школама „друге планете“

Један од главних разлога зашто сам више пута путовала у Индију јесу посете школама – како државним, тако и приватним. То искуство је свакако неизоставан део мојих утисака.

Приватне школе као свемирски бродови

Индија је доста уложила у развој такозваног „приватно–јавног“ школског система. О чему је реч? Многи ланци школа имају и по 2.000 установа широм земље, а једна школа може имати и до 7.000 ученика под једним кровом.

  • Невероватна величина: Учионице су препуне, 4.000 ученика по школи је честа појава, а неретко се тај број пење и до 6.000–7.000.
  • Висок ниво обезбеђења: У школи са хиљадама деце, безбедност је на првом месту.
  • Ношња и униформе: Најчешће су све наставнице у сариjима, а ученици у униформама које варирају од одељења до одељења – прави празник боја.
  • Моралне вредности у фокусу: Индијске школе наглашавају моралне вредности, колективни рад, и „искуствено учење“.

Све то изгледа као свемирски брод у односу на наше стандарде. У државним школама ситуација је сасвим другачија: осетно су скромније, неред у просторијама, деца која често потичу из најнижих касти, оскудни услови. А огроман број деце живи и ван школског система, буквално на улицама, у картонским насељима.


Касте – тешка реалност у савременој Индији

Касте су у Индији и даље врло значајне. Иако се формално укидају, социјалне баријере су и даље јаке. Неко из нижих касти изузетно ретко може да дође до важне друштвене функције. Ипак, чује се да је тадашњи актуелни председник Индије из најниже касте, што је велико изненађење и (претпоставља се) намерни изузетак.

Град контраста: Делхи

  • 20+ милиона становника, подељених у секторе, где многи никада нису „прешли“ у други сектор.
  • Саобраћајни хаос: Нема много семафора, не користе се жмигавци, скоро и да нема пешачких прелаза, а иако су обележени, пешаци немају никакво право. Пешаци се буквално пробијају између возила, тражећи најкраћи пут до друге стране улице. На возилима у возилима се превози све, од игле до душека, кревета, ормара, да се запиташ како је то уопште могуће. Краве лутају улицама, а сви возе тамо где стигну.
  • Богатство и беда: Од небодера до картонских насеља. Од раскошних дворишта до људи који живе на улици.

Хотели, влага, зачини и „мириси“ Индије

При првом доласку, „шок број један“ била је висока температура, а „шок број два“ – влажност ваздуха. Скупљала се у хотелским собама, иако су то хотели са 5 звездица. То никако није налик влази коју познајемо код нас – потпуно је другачија, опора, као да вам се завлачи у сваки поре.

Онда следи „шок број три“ – мирис. Комбинација карija, других јакih зачинa, опојних арома уличних кухиња и влаге, која не напушта вашу гардеробу још данима по повратку кући.

Када путовати?

Научила сам велику лекцију: септембар у Делхију може бити заиста напоран. С друге стране, новембар је много пријатнији. Тада се температура спусти, а и степен влаге је нешто нижи, тако да можете слободније да шетате и уживате, без панике да ћете се „скувати“.


Људи – срдачност која освaja

Све мане, контрасте и напорну климу, Индија надокнађује – људима. Толико осмеха, љубазности, толико спремности да вам помогну и улепшају боравак… Имали смо утисак да се у Индији посебно труде да гостима покажу најлепшу могућу слику своје земље. И то осећате на сваком кораку, од хотела до обичне уличне радње.

  • Селфи-ерупција: Са „белцима“ желе фотографије, као да сте филмска звезда – сваки случајни пролазник на улици пожелеће бар једну успомену с вама.
  • Неискварен осмех: Иако многи живе у сиромаштву, осмех који носе је искрен, тако да стварно осетиш привилегију присуства тих искрених људи у својој близини.

Зашто се увек враћам?

Постављају ми питање: „Шта је ту лепо? Зашто би се ико враћао, када има толико неугодности?“ Одговор је тешко формулисати речима. Индија има неку колективну магију: опора је, оштра, хаотична, али топла и шаролика. Тачно је да ће вас први дан шокирати, а други дан исцрпети, али петог дана већ схватате да сте освојени и желите још.

При повратку, моји кофери су мирисали на ту „индијску влагу“, а моје срце је већ пожелело да се вратим.

Савет за путнике

  • Организован превоз: Не препоручујем да се сами возите по Делхију. Изнајмите аутомобил са возачем (повољно је), и тако ћете бити сигурни да нећете залутати.
  • Подесите се на другачији темпо: Оно што je нама шок, њима је свакодневица. Не покушавајте да све објасните нашим стандардима, јер ћете само изгубити енергију.
  • Време путовања: Ако можете, избегните најтоплије месеце. Новембар, децембар или фебруар су често најпријатнији за обиласке.

Суштина приче: Индија заиста јесте неописива

Све што сте до сада учили, гледали на ТВ-у или читали на интернету – заборавите. Индију морате да доживите уживо. Јер, иако је земља шокантних разлика, она се не може мерити „западним мерилима“. То је цивилизација са својом јединственом културом, филозофијом и логиком.

  • Број становника: Преко милијарду и по, а тачан број ни сами не знају, јер се подаци мењају из дана у дан.
  • Економија и војска: Трећа по снази економија на свету, нуклеарна сила, земља која озбиљно планира да иде раме уз раме са најмоћнијима.
  • Невероватан контраст: Од луксузних небодера и раскошних историјских палата, до картонских насеља препуних насмејаних, али сиромашних људи.

И поред свих тешкоћа, или можда управо због њих, Индија опија и мами. У себи носи дух који истовремено очарава и исцрпљује. Ако се питате зашто се стално прича да је „неиспричива“, само ћете разумети када сами тамо одете. И зато – посетите Индију, јер је заиста земља чуда и добрих људи – високих моралних начела и најлепших осмеха.


Ако планирате пут, размислите о новембру или касној јесени – пријатније је за обилазак, мање је влаге, а свеједно ћете искусити тај „прави“ индијски дух. Јер Индија је, једноставно, као магнет. Ако вас једном привуче, увек ћете се враћати – вођени жељom да је поново живите, али и да нађете све оне ситне детаље које први пут нисте стигли да доживите.


Индија: НЕИСПРИЧИВА, а НЕОДОЉИВА.
(Земља у којој ћете, упркос свим недаћама, пожелети да останете дуже него што сте планирали.)

Himna Čarobnog sela

Pišite nam

Girl with Ice Cream