slide 1

Čarobnastični

pozdrav iz Čarobnog sela!

logo

slide 2

Čitaj!

Zakorači u Luku sreće!

logo

Naručivanje knjiga

Ovde možete poručiti naše knjige! LINK

Čarobnastične integrativne radne sveske

 Naručivanje knjiga na nivou odeljenja. LINK

Girl Painter

Dobro došli u komadić čarolije!

Ako kažemo da je to koncept učenja, pitate se sigurno, dobro, po čemu je drugačiji? Najkraće rečeno to je učenje uronjeno u bajku! Ovaj koncept učenja ne prepoznaje pojedinačne nastavne predmete, nego ih tretira kao celinu. I najvažnije, to je koncept srećnog učenja! 

Bee Writer

 

Добро дошли

Добро дошли у свет знања и маште који ћемо заједно откривати.

Ја сам Жељана Радојичић Лукић. Прешла сам озбиљну животну и професионалну километражу: од сеоске учитељице, преко места помоћнице министра просвете, до ауторке књига за децу и методологије „Срећно учење”.

На том путу мењале су се школе, градови, државе, послови и животне околности, али је једна идеја остајала иста: дете најбоље учи када је радознало, покренуто, слободно да мисли и сигурно да покуша.

Пре слова

У школу сам пошла са шест година, изненада и без припреме. Нисам похађала предшколски програм, нисам умела да напишем ниједно слово, а бројеви су ми били потпуно непознати.

Зато сам знала нешто друго.

Разликовала сам птице по оглашавању и умела да се бринем о домаћим животињама. Знала сам да сакупљам сено, направим пласт и носим га на подворима. Разликовала сам јасен од јавора, граб од храста, букву од цера, липу од тополе.

Знала сам где расту матичњак, мајчина душица и кантарион, где се бокори боквица, у којем шумарку најлепше зри оскоруша и где мирише босиљак. Познавала сам јагорчевину, кукурек и шумске печурке, од лисичарке и млечнице до рујнице, зелењаче и вргања.

Све сам то знала, али слова нисам. Ниједно.

Није било лако бити мој учитељ, признајем. У почетку нисам нимало волела школу. Касније се све променило, набоље — и по мене и по мог првог учитеља.

Данас разумем да у школу нисам дошла без знања. Дошла сам са знањем које школа тада није умела да препозна.

Можда је баш ту, много пре него што сам то могла да разумем, настала моја потреба да стварам учење у којем се вреднује и оно што дете зна из природе, породице, живота и сопственог искуства.

Прозор у свет

Чим сам савладала читање и писање, сама сам открила школску библиотеку.

Нико ме није упутио на њу. Нико није тражио да читам. Једноставно сам пожелела да ту боравим.

У књигама сам пронашла најлепши облик забаве, али и прилику да упознам другу децу, непознате земље, културе и светове. Кроз њих сам сазнавала за туђе страхове и радости, препознавала врлине и мане и учила да их уочавам код себе и других.

У време мог детињства није било мобилних телефона, интернета и рачунара. Моја породица имала је мали црно-бели телевизор који се често кварио. Брат и ја покушавали смо да га поправимо и сваки пут се потајно надали да ће, када поново проради, неким чудом приказати свет у боји.

Заувек је остао црно-бели.

Боје света зато сам најчешће откривала у књигама.

Нисам имала ниједну своју књигу, осим уџбеника и дечјих часописа. „Веселу свеску”, „Мале новине” и „Кекец” доживљавала сам као најлепшу посластицу.

Школска библиотека отворила ми је прозор у свет. Много касније, све те прочитане књиге помогле су ми да тај свет лакше разумем, али и да пожелим да стварам нове светове за неку другу децу.

Озрен

Рођена сам у типичном босанском селу, у вишенационалној средини, на обронцима хировитог Озрена у Босни и Херцеговини.

У мом одељењу било је деце различитих националности и вероисповести. Моје најбоље другарице биле су муслиманке. Разлике су постојале, али смо их доживљавали као природан део заједничког живота.

Од своје баке научила сам ко сам, којем народу и вери припадам, али ме нико није учио да због тога мрзим или делим људе.

Па ипак, догодио се рат.

Године 1992. рат је прогутао све што сам називала домом и завичајем. Ушла сам у тежак период избегличког живота и тада научила најважнију лекцију, која је постала мој животни мото:

„Све нам могу узети, осим знања и образовања.”

Дом се може изгубити. Имовина може нестати. Границе се могу променити. Знање које човек носи у себи остаје његово и помаже му да поново изгради живот.

Учитељски пут

Највећи део професионалног живота провела сам у образовању, најпре као учитељица, а затим и на пословима у којима сам могла да сагледам школу из шире перспективе.

Рад у учионици научио ме је више од било које теорије. Показао ми је колико су деца различита, колико брзо изгубе интересовање када не виде смисао онога што уче и колико далеко могу да стигну када им се понуди прави подстицај.

Током тог пута добијала сам значајна признања, међу којима су Светосавска награда, Global Teacher Award и избор међу педесет најбољих наставника света у оквиру Global Teacher Prize 2018.

Та признања су ми значила, али нису била крај пута. Више су личила на потврду да идеје настале у једној малој учионици могу бити разумљиве и људима далеко изван ње.

Чаробно село

Највише радости донела ми је идеја која је у мојој глави чекала више од једне деценије.

Било је то Чаробно село.

Светлост дана угледало је 2012. године у Бањи Врујци, захваљујући и подршци УНИЦЕФ-а. На простору од пет хектара започела је једна образовна чаролија — не она у којој се проблеми решавају махањем штапића, већ она у којој се деца покрећу да истражују, мисле, сарађују и стварају.

Чаробно село настало је као концепт учења под отвореним небом, заснован на ресурсима блиским дечјим интересовањима, природи и стварном животу.

У њему сам повезала искуствено, интегративно и пројектно учење у подстицајној средини.

Ливада је постала лабораторија. Кухиња простор за математику, домаћинство и финансијску писменост. Шума учионица биологије, екологије, географије и уметности. Стари предмети чувари језика, традиције и породичног памћења.

Дете у таквом окружењу не посматра свет распарчан на школске предмете, већ га доживљава као повезану целину.

Срећно учење

Из Чаробног села постепено је израстала методологија „Срећно учење”.

Она није настала за радним столом, одвојена од деце и учионице. Развијала се кроз праксу, истраживање, сарадњу са наставницима и стално преиспитивање питања: шта деца заиста разумеју, шта памте и шта умеју да примене?

Методологија повезује причу, подстицајно окружење, истраживање, тимски рад, функционално знање, креативно мишљење и врлине.

Назив и знак „Срећно учење” заштићени су пред Заводом за интелектуалну својину Републике Србије.

Програми и пројекти развијени у оквиру методологије добили су подршку Министарства просвете Републике Србије и надлежног министарства Републике Српске, као и позитивна стручна мишљења Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије и Републичког педагошког завода Републике Српске.

Те потврде су важне, али су ми још важније промене које видим у учионицама: деца која питају, наставници који се усуђују да изађу из устаљених оквира и школе које поново постају места у којима се нешто стварно догађа.

Заједница

Око „Срећног учења” настала је мрежа школа, вртића и наставника из више земаља региона.

Унутар ње развила се и менторска заједница која наставницима пружа стручну подршку, размену искустава и простор за заједничко стварање.

Чланови заједнице не преузимају готов модел који треба механички да понове. Они уче како да принципе методологије прилагоде свом узрасту, школи, средини и стварним потребама деце.

Тако су настајале учионице Срећног учења, Врлинотеке, истраживачки пројекти, дечје конференције, образовни клубови и различити модели повезивања ученика, наставника и родитеља.

Добре идеје не треба да остану усамљена острва. Њихова права вредност почиње онда када могу да се деле, проверавају, мењају и расту заједно са људима који их примењују.

Свет без граница

Из Чаробног села израсла је већина мојих каснијих пројеката.

„Креативна чаролија” развила се у велики образовни фестивал који је окупљао ученике, наставнике, ствараоце и иноваторе.

Пројекат „A Magical Intercultural Friendship Network” повезао је децу и наставнике из 74 земље света и показао да различити језици, културе и образовни системи нису препрека за заједничко учење.

„AНН_ЛР” у ЕдуБалкан настали су са идејом повезивања и афирмисања златног образовног троугла, ученика, родитеља и наставника, у земљама Западног Балкана.

Сваки од ових пројеката имао је другачији облик, али исту суштину: да повеже људе који верују да образовање може бити мудрије, људскије и смисленије.

Повратак књигама

После много година проведених у учионици, образовним институцијама, пројектима и повезивању наставника, вратила сам се ономе што је обележило моје детињство — књигама.

Овога пута не само као читалац, већ и као ауторка.

Тако је настала Едиција „Чаробно село”, коју чине четири књиге кратке бајковите прозе:

  • „Јесења гозба са вилом Босиљчицом”;

  • „Зимски мир са вилом Божицом”;

  • „Пролећна журба са вилом Ђурђицом”;

  • „Летња врева са вилом Сунчицом”.

У овим књигама четири виле, четири годишња доба и бројни дечји јунаци повезују природу, науку, језик, уметност, традицију, свакодневни живот и врлине.

Књиге нису настале само да би биле прочитане. Оне су улаз у целовит образовни свет.

Зато их прате интегративне радне свеске, наставни материјали и методички приручници који помажу васпитачима, учитељима и наставницима да учионицу претворе у простор у којем се знање повезује, истражује и примењује.

Методички приручник „Педагогија срећног учења” објављен је 2023. године. У њему су представљени принципи методологије, сценарији учења и предлози интегративних активности који наставницима помажу да идеју претворе у праксу.

Данас

Данас сам посвећена даљем развоју методологије „Срећно учење”, јачању менторске заједнице и стварању нових књига, радних с везака, приручника и образовних средстава.

Посебно ме занима повезивање књижевности, науке, технологије, вештачке интелигенције, екологије, уметности и врлина у целовите образовне приче.

Један од најновијих праваца развоја је програм „Теслина деца”, у којем се Теслино научно и духовно наслеђе повезује са савременим образовањем, истраживачким учењем и дечјом креативношћу.

У оквиру тог програма развијају се интегративне радне свеске, Теслин лифт знања, дечје научне конференције, кампови и различити облици повезивања деце, наставника, научника и српске дијаспоре.

Моја намера више није само да покажем да школа може бити другачија.

Желим да градим одржив систем у којем наставници имају знање, материјале, подршку и заједницу, а деца простор да уче са смислом, радошћу и осећањем да њихове идеје нешто вреде.

Зашто?

Волела бих да „Срећно учење” улепша и оплемени детињство неке радознале деце, баш као што су књиге из моје школске библиотеке оплемениле моје.

Волела бих да дете које не зна слова, али разуме птице, биљке, животиње, машине, боје или људска осећања, не помисли да је у школу дошло без знања.

Да наставници у дечјој радозналости не виде сметњу, већ почетак учења.

Да школа не тражи само оно што дете може да понови, већ да препозна оно што може да открије, створи и подели са другима.

Некада сам, као девојчица без сопствених књига, у школској библиотеци тражила прозор у свет.

Данас пишем књиге и стварам образовне светове са надом да ће они постати прозор неком другом детету.

УКРАТКО

Жељана Радојичић Лукић је учитељица, ауторка књига за децу и методологије „Срећно учење”. Током професионалне каријере радила је као учитељица и помоћница министра просвете.

Године 2012. покренула је Чаробно село, образовни концепт учења под отвореним небом, реализован уз подршку УНИЦЕФ-а.

Добитница је Светосавске награде и Global Teacher Award признања, а 2018. године изабрана је међу педесет најбољих наставника света у оквиру Global Teacher Prize.

Ауторка је Едиције „Чаробно село”, интегративних радних с везака и методичких приручника „Педагогија срећног учења” (2023) и Школа као срећа (2026).

Назив и знак „Срећно учење” заштићени су пред Заводом за интелектуалну својину Републике Србије. Програми развијени у оквиру методологије добили су подршку и позитивна стручна мишљења надлежних образовних институција у Србији и Републици Српској.

Методологија се данас развија кроз менторску заједницу наставника, школа и вртића из више земаља, као и кроз програме „Теслина деца”, Врлинотеке, дечје научне конференције и нове моделе повезивања књижевности, науке, технологије, уметности и врлина.

ПОДРШКА ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ СРБИЈЕ

Током 2017. изабрана сам за једног од педесет најбољих наставника на свету. Била сам у трци за милион долара и имала сам све шансе да га и освојим. Том приликом јавне личности моје земље пружиле су ми једну врсту подршке, јер циљ Global Teacher Prize је видљивост наставника, односно стављање у фокус наставничке професије. Хвала свим овим дивним људима, некi нажалост нису више међу нама, чије поруке можете погледати на доњим линковима:

НАЦИНОНАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

ШТАМПАНИ И ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ

 

У методологији Срећног учења бајка представља полазиште целовитог приступа учењу, у коме се читање повезује са разговором, истраживањем и стицањем знања.

Кроз нови ниво примене у предшколству, Срећно учење нуди целовиту методичку подршку за интегративно и искуствено учење најмлађих. 

Himna Čarobnog sela

Pišite nam

Girl with Ice Cream

Copyright © 2026 Čarobno selo. Setup by DATA design.