Jedan od glavnih junaka knjige Zimski mir sa vilom Božicom je dečak Sava.

Sava je jedan od glavnih junaka knjige Zimski mir sa vilom Božicom. Na prvi pogled deluje kao sasvim običan dečak, ali se iza njegove živahnosti kriju neobična radoznalost, bogata mašta i stalna potreba da nešto rastavi, preoblikuje, izmisli ili nazove novim imenom.

Odrasta u pomalo neobičnoj seoskoj porodici. Njegova majka je bibliotekarka, pa je Sava odmalena okružen knjigama, pričama i rečima. Dok je bio mlađi, često ga je vodila sa sobom u biblioteku. Ipak, nakon što je među policama napravio pravi džumbus, pristup njenom radnom mestu strogo mu je zabranjen. Bar dok ne nauči da se i najveća radoznalost ponekad mora kretati tišim koracima.

Oca retko viđa, jer živi u jednoj velikoj i dalekoj zemlji. Majka se trudi da mu nadomesti njegovo odsustvo i posvećuje mu mnogo vremena, ali Sava ipak oseća prazninu koju ne ume uvek da objasni. Zato utočište pronalazi u knjigama, stvaranju i svojim neobičnim zamislima.

Najviše voli da oblikuje različite materijale i od njih pravi igračke, predmete i male izume. U starim stvarima ne vidi otpad, već mogućnost da nastane nešto novo. Voli i da izmišlja reči, spaja njihove delove i osmišljava nazive za pojave i predmete koji još nemaju ime. Za njega je jezik živa građa, gotovo nalik drvetu, glini ili tkanini, od koje se mogu oblikovati čitavi novi svetovi.

Sava posebno uživa u istraživačkim zadacima. Ne zadovoljava se gotovim odgovorima, već želi da otkrije kako nešto funkcioniše, odakle potiče i da li može da se napravi drugačije. Upravo su ga radoznalost, stvaralaštvo i ljubav prema rečima doveli do vile Božice.

U Zimskom miru pronašao je nove drugare, ali i mesto kojem pripada. Tamo njegov višak energije ne predstavlja problem, već snagu koju uči da usmeri. Među starim predmetima, pričama predaka i tajnama maternjeg jezika, Sava otkriva da se budućnost može graditi i od onoga što smo nasledili, pod uslovom da tome dodamo sopstvenu ideju.

Sava je sinonim za sanjarenje o prošlim i budućim vremenima.

Njegove najjače VRLINE su stvaralaštvo i odgovornost. 

Jedna od glavnih junakinja knjige Zimski mir sa vilom Božicom je devojčica Vera.

Vera je jedna od glavnih junakinja knjige Zimski mir sa vilom Božicom. Plavooka je i plavokosa devojčica, opčinjena vilom Božicom, starim zanatima i ručnim radom. U nitima, tkaninama, vezu i tradicionalnim šarama ne vidi samo ukrase, već tragove ljudi koji su živeli pre nje i priče koje ne bi smele da budu zaboravljene.

Njeni roditelji imaju zanatsku radionicu u kojoj izrađuju odeću i obuću za decu, spajajući savremene oblike sa elementima narodnog nasleđa. Vera je odmalena uključena u porodični posao i ima svoje svakodnevne obaveze kojima pristupa ozbiljno i odgovorno. Roditelji je ne tretiraju kao malu devojčicu kojoj ništa ne treba poveriti, već kao ravnopravnog člana porodice čiji su trud, ideje i veštine važni.

Upravo zbog toga Vera je zrelija, strpljivija i samostalnija od većine svojih vršnjaka. Naučila je da svaki lep predmet zahteva vreme, preciznost i upornost, ali i da ono što napravimo svojim rukama nosi deo naše pažnje, ljubavi i namere.

Prilika da postane učenica vile Božice umnogome je promenila njeno detinjstvo. U Zimskom miru uspela je da spoji ono što voli sa onim što uči. Nadogradila je znanja stečena u porodičnoj radionici, upoznala priče koje se kriju iza starih šara, predmeta i običaja i naučila da ih pretvara u nove ideje. Ono što sazna od Božice Vera ne ostavlja samo u sećanju, već odmah pokušava da primeni u životu i stvaranju.

Voli društvo vršnjaka, ali je buka i previše razgovora brzo zamore. Tada se gotovo neprimetno povlači u svoj unutrašnji svet, u kojem zamišlja pravednije i nežnije mesto, ispunjeno dobrotom, ljubavlju i međusobnim razumevanjem.

Vera duboko veruje da se svaki čovek rađa sa sposobnošću da bude dobar, ali da ljudi tokom odrastanja ponekad zaborave koliko je dobrota važna. Uverena je da će doći vreme kada će ona ponovo postati najvrednija ljudska osobina i pravo merilo čoveka.

Vera je spoj vere i kreativnosti. Ona čuva ono što je nasledila, ali ga ne ponavlja bez razmišljanja. Svojim rukama, maštom i dobrotom starim nitima daje novi oblik i pokazuje da tradicija najduže živi onda kada je mladi razumeju, zavole i nastave da je stvaraju.

Vera je sinonim za veru i kreativnost.

Njene najjače VRLINE su smirenost, kultura i pristojnost.