Dragi čarobnjaci,

Zimski mir je deo Luke godišnjih doba. Smešten je na njenoj severnoj strani. To je dom vile Božice, zaštitnice zime. Kroz Zimski mir deca lako uče karatkteristike ovog godišnjeg doba. Produbljuju i znanja o zanimanjima i poslovima ljudi koji su važni na selu, od decembra do marta.  U želji da Luka godišnjih doba bude dostupna svima koji razumeju srpski jezik i čitaju ćirilicu, nastala je EDICIJA ČAROBNO SELO namenjena deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Opširnije...

LIČNA KARTA

• Ime: Božica
• Titula: vila čarobnica
• Zanimanje: tkalja
• Adresa: Zimski mir bb, Čarobno Selo, Srbija
• Mesto rođenja: Hrastova krošnja
• Strana sveta: sever
• Godišnje doba: zima
• Datum rođenja: 7. januar
• Mesto opuštanja: Tavan sećanja
• Nastavne oblasti: tradicija i maternji jezik
• Omiljena boja: plava
• Omiljena biljka: hrast
• Omiljeno jelo: sarma od suvih šljiva
• Omiljena muzika: zimski zvukovi
• Omiljeni nakit: minđuše od žira

VILA BOŽICA je plava zimska vila koja odiše mirom, spokojem i nežnošću. Plavokosa je, svetlih očiju i smirenog pogleda, a njeno prisustvo podseća na zimsku tišinu u kojoj se jasnije čuje ono što tokom užurbanih dana ostaje neprimećeno.

Ima izoštreno čulo sluha. Može da nasluti oluju udaljenu hiljadu kilometara, ali i da čuje šapat biljaka, životinja, starih predmeta i ljudskih uspomena. Ona zna da svaki glas nosi priču, a da se najvažnije stvari često izgovaraju tiho.

Iako deluje blago i nenametljivo, Božica ume da bude nepredvidiva i veoma odlučna. Kada prepozna nepravdu, laž, grubost ili nepoštovanje, pokazuje snagu koju niko ne očekuje od tako nežne vile. Zaštitnički je okrenuta dobru, istini i ljudima spremnim da pomognu drugima.

Božica razume da prirodi i ljudima nisu potrebni samo rad, kretanje i napredovanje. Potrebni su im i predah, san, tišina i vreme provedeno sa bližnjima. Zato ih podstiče da zastanu, obnove snagu, oslušnu sebe i pronađu mir u porodičnoj bliskosti.

TAJNO MESTO: Božičino tajno mesto je Tavan sećanja. U njemu obnavlja snagu slušajući šapat preslice, prakljače, opanaka, starih tkanina i osušenog hrastovog lišća. Svaki predmet na tavanu čuva uspomenu na nečiji život, rad, ljubav ili odricanje.

Tu Božica prebira po pričama predaka, otkriva zaboravljene reči i običaje i čuva ih od nestajanja, kako bi ih prenela deci. Ona zna da prošlost ne treba slepo ponavljati, već razumeti, sačuvati ono što je u njoj vredno i na tim temeljima stvarati nešto novo.

Tavanu sećanja mogu da pristupe samo deca koja prođu Božičin test milosrđa, praštanja i velikodušnosti. Test ne proverava koliko toga znaju, već da li umeju da primete tuđu bol, oproste, podele ono što imaju i učine dobro delo kada ih niko ne posmatra.

ZANIMANJE: Božica je tkalja i pripovedačica. Dok na razboju prepliće niti različitih boja, u pričama povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Svaka nit za nju predstavlja jedno sećanje, jedan ljudski život ili vrednost koju treba sačuvati.

Svoja znanja povezuje sa preduzetništvom, istorijom, maternjim i stranim jezicima i narodnom tradicijom. Deci pokazuje da ručni rad nije samo uspomena na prošla vremena, već može postati savremena ideja, umetničko delo, poklon ili proizvod kojim se pomaže sebi i drugima.

NASTAVA: preduzetništvo, istorija, maternji jezik, strani jezici, narodna tradicija

ŠTA UČI DECU: Božica decu uči važnosti očuvanja maternjeg jezika, jer se u rečima jednog naroda čuvaju njegovo pamćenje, iskustvo i pogled na svet. Istovremeno ih podstiče da uče strane jezike, kako bi upoznavala druge kulture, razumela ljude i gradila mostove među njima.

Uči ih pretkoljublju, veroljublju i potomkoljublju. Pokazuje im da poštovanje predaka ne znači življenje u prošlosti, već razumevanje puta kojim smo stigli do mesta na kojem se danas nalazimo. Vera u sopstvene sposobnosti, oslonac na porodično i kulturno nasleđe i odgovornost prema onima koji dolaze posle nas pomažu deci da sigurnije stvaraju budućnost.

Kao čuvarka tradicije i jezika predaka, Božica čuva i radost verskih, porodičnih i državnih praznika. Podseća decu da praznik nije samo ukrašena kuća, bogata trpeza ili dar, već prilika da se ljudi približe jedni drugima, izmire, podele ono što imaju i sete se onih kojima je teško.

Posebno ih podstiče da obrate pažnju na usamljene, bolesne, siromašne i napuštene, jer praznični dani mogu najteže pasti upravo onima koji nemaju sa kim da podele radost. Ponekad su lepa reč, poseta, poruka ili mali znak pažnje vredniji od skupog poklona.

Božica uči decu i praštanju. Ona im objašnjava da oprost ne znači odobravanje nepravde niti zaboravljanje onoga što se dogodilo. Praštanje je oslobađanje srca od tereta, ali i mudrost da se postave granice i spreči ponavljanje povrede.

Od nje deca saznaju da je najvredniji dar često onaj koji nastane od vremena, truda, mašte i sopstvenih ruku. Takvi darovi nemaju samo materijalnu vrednost, već nose deo onoga ko ih je stvorio. Božica ih podstiče da svoje veštine razvijaju i pretvore u male preduzetničke poduhvate, kojima mogu pomoći sebi, porodici ili nekome ko se našao u nevolji.

Božica decu ne uči samo kako da čuvaju prošlost. Ona ih priprema da iz nje izvuku ono najbolje i utkaju ga u pravedniji, humaniji i plemenitiji svet.

VRLINE: Miroljubivost, Praštanje, Humanost, Duhovnost, Milosrđe, Velikodušnost

Jedan od glavnih junaka knjige Zimski mir sa vilom Božicom je dečak Sava.

Sava je jedan od glavnih junaka knjige Zimski mir sa vilom Božicom. Na prvi pogled deluje kao sasvim običan dečak, ali se iza njegove živahnosti kriju neobična radoznalost, bogata mašta i stalna potreba da nešto rastavi, preoblikuje, izmisli ili nazove novim imenom.

Odrasta u pomalo neobičnoj seoskoj porodici. Njegova majka je bibliotekarka, pa je Sava odmalena okružen knjigama, pričama i rečima. Dok je bio mlađi, često ga je vodila sa sobom u biblioteku. Ipak, nakon što je među policama napravio pravi džumbus, pristup njenom radnom mestu strogo mu je zabranjen. Bar dok ne nauči da se i najveća radoznalost ponekad mora kretati tišim koracima.

Oca retko viđa, jer živi u jednoj velikoj i dalekoj zemlji. Majka se trudi da mu nadomesti njegovo odsustvo i posvećuje mu mnogo vremena, ali Sava ipak oseća prazninu koju ne ume uvek da objasni. Zato utočište pronalazi u knjigama, stvaranju i svojim neobičnim zamislima.

Najviše voli da oblikuje različite materijale i od njih pravi igračke, predmete i male izume. U starim stvarima ne vidi otpad, već mogućnost da nastane nešto novo. Voli i da izmišlja reči, spaja njihove delove i osmišljava nazive za pojave i predmete koji još nemaju ime. Za njega je jezik živa građa, gotovo nalik drvetu, glini ili tkanini, od koje se mogu oblikovati čitavi novi svetovi.

Sava posebno uživa u istraživačkim zadacima. Ne zadovoljava se gotovim odgovorima, već želi da otkrije kako nešto funkcioniše, odakle potiče i da li može da se napravi drugačije. Upravo su ga radoznalost, stvaralaštvo i ljubav prema rečima doveli do vile Božice.

U Zimskom miru pronašao je nove drugare, ali i mesto kojem pripada. Tamo njegov višak energije ne predstavlja problem, već snagu koju uči da usmeri. Među starim predmetima, pričama predaka i tajnama maternjeg jezika, Sava otkriva da se budućnost može graditi i od onoga što smo nasledili, pod uslovom da tome dodamo sopstvenu ideju.

Sava je sinonim za sanjarenje o prošlim i budućim vremenima.

Njegove najjače VRLINE su stvaralaštvo i odgovornost. 

Jedna od glavnih junakinja knjige Zimski mir sa vilom Božicom je devojčica Vera.

Vera je jedna od glavnih junakinja knjige Zimski mir sa vilom Božicom. Plavooka je i plavokosa devojčica, opčinjena vilom Božicom, starim zanatima i ručnim radom. U nitima, tkaninama, vezu i tradicionalnim šarama ne vidi samo ukrase, već tragove ljudi koji su živeli pre nje i priče koje ne bi smele da budu zaboravljene.

Njeni roditelji imaju zanatsku radionicu u kojoj izrađuju odeću i obuću za decu, spajajući savremene oblike sa elementima narodnog nasleđa. Vera je odmalena uključena u porodični posao i ima svoje svakodnevne obaveze kojima pristupa ozbiljno i odgovorno. Roditelji je ne tretiraju kao malu devojčicu kojoj ništa ne treba poveriti, već kao ravnopravnog člana porodice čiji su trud, ideje i veštine važni.

Upravo zbog toga Vera je zrelija, strpljivija i samostalnija od većine svojih vršnjaka. Naučila je da svaki lep predmet zahteva vreme, preciznost i upornost, ali i da ono što napravimo svojim rukama nosi deo naše pažnje, ljubavi i namere.

Prilika da postane učenica vile Božice umnogome je promenila njeno detinjstvo. U Zimskom miru uspela je da spoji ono što voli sa onim što uči. Nadogradila je znanja stečena u porodičnoj radionici, upoznala priče koje se kriju iza starih šara, predmeta i običaja i naučila da ih pretvara u nove ideje. Ono što sazna od Božice Vera ne ostavlja samo u sećanju, već odmah pokušava da primeni u životu i stvaranju.

Voli društvo vršnjaka, ali je buka i previše razgovora brzo zamore. Tada se gotovo neprimetno povlači u svoj unutrašnji svet, u kojem zamišlja pravednije i nežnije mesto, ispunjeno dobrotom, ljubavlju i međusobnim razumevanjem.

Vera duboko veruje da se svaki čovek rađa sa sposobnošću da bude dobar, ali da ljudi tokom odrastanja ponekad zaborave koliko je dobrota važna. Uverena je da će doći vreme kada će ona ponovo postati najvrednija ljudska osobina i pravo merilo čoveka.

Vera je spoj vere i kreativnosti. Ona čuva ono što je nasledila, ali ga ne ponavlja bez razmišljanja. Svojim rukama, maštom i dobrotom starim nitima daje novi oblik i pokazuje da tradicija najduže živi onda kada je mladi razumeju, zavole i nastave da je stvaraju.

Vera je sinonim za veru i kreativnost.

Njene najjače VRLINE su smirenost, kultura i pristojnost.