Jedan od glavnih junaka knjige Prolećna žurba sa vilom Đurđicom je dečak Dragoljub.

Dragoljub, koga svi od milja zovu Dragoljupče, jedan je od glavnih junaka knjige Prolećna žurba sa vilom Đurđicom.

Živi nadomak Čarobnog Sela, sa bakom i dekom po ocu, daleko od gradske vreve i mogućnosti koje su dostupne većini njegovih vršnjaka. Rano je ostao bez roditelja, pa je odrastao brže nego druga deca. Ipak, njegova priča nije priča o onome što mu nedostaje, već o svemu što je naučio da stvori od onoga što ima.

Dragoljupče retko putuje, zbog čega su mu učenje u Čarobnom Selu i druženje sa drugom decom pravi prozor u svet. Radoznao je, brzo uči i svako novo znanje povezuje sa životom koji dobro poznaje. Ono što drugi susreću u knjigama, on često već prepoznaje u prirodi, na njivi, u šumi, među životinjama i u svakodnevnim poslovima na imanju.

Odlično se snalazi u seoskim poslovima i svakodnevno pomaže dedi u održavanju velikog domaćinstva. Vredan je, odgovoran i pouzdan. Ne traži pohvalu za ono što uradi, niti se nameće, ali svi znaju da se na njega mogu osloniti. Upravo zato ga je lako voleti.

U Čarobnom Selu Dragoljupče postaje most između svog zavičaja i sveta. Znanje mu ne služi da pobegne od mesta iz kojeg potiče, već da ga bolje razume, unapredi i poveže sa drugima. Njegov put pokazuje da dete iz udaljenog sela može postati istraživač, pokretač i važan deo svake zajednice, kada dobije priliku da uči i kada veruje u sopstvene mogućnosti.

Omiljen je među decom i odraslima. Ništa važno u Čarobnom Selu i njegovoj okolini ne prolazi bez njegove pomoći, jer Dragoljupče ume da sasluša, proceni situaciju i pronađe praktično rešenje. Zbog toga postaje glavni pomoćnik vile Đurđice.

Od nje uči kako se priroda čuva znanjem, pažnjom i odgovornošću. Razume da je u susretu sa svakim živim bićem važno biti oprezan, budan i plemenit, jer snaga čoveka nije u tome da vlada prirodom, već da je poznaje i štiti.

Dragoljupče je oličenje odanosti porodici i zavičaju. Njegove najjače vrline su skromnost i požrtvovanost. On pokazuje da pravi junak nije uvek onaj koji se najviše vidi, već onaj bez kojeg se ništa važno ne bi moglo završiti.

Dragoljupče je sinonim za odanost porodici i zavičaju.

Njegove najjače VRLINE su skromnost i požrtvovanost.

Jedna od glavnih junakinja knjige Prolećna žurba sa vilom Đurđicom je devojčica Nađa-Nada.

Nađa je jedna od glavnih junakinja knjige Prolećna žurba sa vilom Đurđicom. Rođena je i živi u Amsterdamu, glavnom gradu Holandije, a u Čarobno Selo dolazi kad god joj se ukaže prilika, naročito tokom prvomajskih praznika.

Njena majka je Srpkinja, a otac Francuz, pa Nađa odrasta između različitih jezika i kultura. Govori holandski, francuski, engleski i srpski jezik. Dragoljupčetova je sestra od tetke, a njena srpska porodica odmalena je zove Nada. Taj nadimak joj je toliko prirastao da je gotovo postao njeno drugo ime, pa se u pričama najčešće upravo tako i pojavljuje.

Nada se izdvaja i svojim neobičnim izgledom. Nosi urbanu, asimetričnu frizuru: sa leve strane kosa joj je kratko ošišana, dok je sa desne duga. Njena spoljašnjost otkriva devojčicu koja se ne plaši da bude drugačija i da sopstveni identitet gradi od svih svetova kojima pripada.

Ima bronhijalnu astmu, zbog čega je rano naučila da osluškuje svoje telo i odgovorno brine o zdravlju. Bolest drži pod kontrolom uz odgovarajuću terapiju, zdrave navike i znanja koja stiče od vile Đurđice. Njeni biljni čajevi i boravak u prirodi pomažu joj da neguje svoje zdravlje, ali je Đurđica uči i da nijedan prirodni pripravak ne sme zameniti savet lekara.

Upravo je želja da bolje razume svoje telo i prirodu učinila Nadu Đurđičinom učenicom, neumornom sakupljačicom i dobrom poznavateljkom lekovitog bilja. Naučila je šta joj prija, šta treba da izbegava i kako da prepozna kada joj je potreban odmor ili pomoć. Zato danas odrasta slobodnije, sigurnije i, sasvim doslovno, punim plućima.

Njen najneobičniji hobi jeste pravljenje kućica za insekte. Na livadama gradi dvorce za cvrčke, vile za leptire, skloništa za pčele i mala odmarališta za skakavce. Za Nadu nijedno živo biće nije suviše malo da bi zaslužilo pažnju i siguran prostor.

Ona povezuje grad i selo, različite jezike, kulture i načine života. Svojim primerom pokazuje da različitost nije prepreka pripadanju, već bogatstvo koje nam omogućava da svet razumemo iz više uglova.

Nada svima oko sebe opravdava svoj nadimak. Ona donosi nadu biljkama i životinjama kojima pomaže, vršnjacima koje ohrabruje i svakome ko pomisli da ga bolest, udaljenost ili različitost mogu sprečiti da živi radosno i smisleno.

Nada je sinonim za hraborst, istrajnost i pobedu.

Njene najjače VRLINE su plemenitost i humanost.