Dragi čarobnjaci,

Jesenja gozba je deo Luke godišnjih doba. Smeštena je na njenoj zapadnoj strani. To je dom vile Bosiljčice, zaštitnice jeseni. Kroz Jesenju gozbu deca lako uče karatkteristike ovog godišnjeg doba. Produbljuju i znanja o zanimanjima i poslovima ljudi koji su važni na selu, od septembra do decembra. U želji da Luka godišnjih doba bude dostupna svima koji razumeju srpski jezik i čitaju ćirilicu, nastala je EDICIJA ČAROBNO SELO namenjena deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Opširnije...

LIČNA KARTA

• Ime: Bosiljčica
• Titula: vila čarobnica
• Zanimanje: kuvarica
• Adresa: Jesenja gozba bb, Čarobno Selo, Srbija
• Mesto rođenja: Grm bosiljka
• Strana sveta: zapad
• Godišnje doba: jesen
• Datum rođenja: 16. oktobar
• Mesto opuštanja: Vajat ukusa
• Omiljene nastavne oblasti: matematika i muzika
• Omiljena boja: žuta
• Omiljeni cvet: bosiljak
• Omiljeno jelo: musaka od šumskih plodova
• Omiljena muzika: zvukovi jeseni
• Omiljeni nakit: ogrlica od šumskih plodova

VILA BOSILJČICA je žuta jesenja vila talasaste, crvenkaste kose. Odiše toplinom, sigurnošću i zahvalnošću prema životu i prirodi zbog svega što daruju ljudima.

Ima izoštrena čula ukusa i mirisa. Miris zrelog voća, sveže ispečenog hleba ili začinskog bilja može da oseti kilometrima daleko. Po mirisu prepoznaje i kada se sprema oluja, kada su plodovi dovoljno zreli za branje ili kada se u nečijoj kuhinji kuva jelo kojem nedostaje samo prstohvat pravog začina.

Veoma je muzikalna i često peva dok radi. U zveckanju posuđa, pucketanju vatre, šuštanju lišća i udaranju kišnih kapi pronalazi ritam. Čak i recepte pamti kao male muzičke kompozicije u kojima svaki sastojak mora da se pojavi u pravo vreme.

Na licu joj se često vidi blag, pomalo setan osmeh nekoga ko razume prolaznost života. Bosiljčica zna da nijedna sezona, plod niti porodični trenutak ne traju zauvek, pa se trudi da ljudi prepoznaju njihovu vrednost dok su još tu.

U sebi nosi majčinsku toplinu i snažnu potrebu da zaštiti porodicu. Spremna je da nahrani, ohrabri i pomogne, ali decu uči da briga o drugima ne znači da jedna osoba mora sve da radi sama. Prava porodična sigurnost nastaje kada svako preuzme svoj deo odgovornosti.

TAJNO MESTO: Bosiljčicino tajno mesto je Vajat ukusa. U njega odlazi kada želi da se odmori, obnovi snagu i prepusti stvaranju. Tamo čuva stare porodične recepte, tajne sastojke i neobične kombinacije namirnica, ali istražuje i ukuse različitih kuhinja sveta.

U Vajatu ukusa nijedan recept nije zauvek završen. Bosiljčica meri, sabira, deli, poredi i menja odnose sastojaka, pa tako od kuvanja stvara malu matematičku laboratoriju. Ispituje kako se ukus menja kada se promeni količina, temperatura ili vreme pripreme i otkriva da su preciznost i kreativnost podjednako važne.

U tajni vajat mogu da uđu samo deca koja prođu Bosiljčicin test umerenosti, saosećajnosti i zahvalnosti. Ona proverava da li umeju da uzmu samo onoliko hrane koliko im je potrebno, podele je sa drugima i prepoznaju trud ljudi i darove prirode koji se kriju iza svakog zalogaja.

ZANIMANJE: Bosiljčica je kuvarica, domaćica i čuvarka porodične trpeze. Za nju kuvanje nije samo pripremanje hrane, već znanje o prirodi, zdravlju, matematici, ekonomiji, kulturi i međuljudskim odnosima.

Svoja iskustva povezuje sa matematikom, finansijskom pismenošću i domaćinstvom. Decu uči da mere sastojke, izračunavaju količine, planiraju kupovinu, vode računa o troškovima i raspoređuju ono što porodica ima.

Pokazuje im i da se hrana ne sme bespotrebno bacati. Od ostataka se često može pripremiti novo jelo, a višak zimnice ili plodova može se podeliti sa nekim kome je potreban.

NASTAVA: matematika, finansijska pismenost, domaćinstvo

ŠTA UČI DECU: Bosiljčica deci pokazuje koliko je matematika važna u svakodnevnom životu. Ona se nalazi u svakom receptu, merenju, deljenju, planiranju vremena, raspoređivanju kućnog budžeta i procenjivanju koliko je hrane potrebno jednoj porodici.

Uči ih kako se vodi domaćinstvo i kako se odgovorno upravlja porodičnim finansijama. Objašnjava im da novac nije samo sredstvo za kupovinu, već rezultat nečijeg rada, vremena i odricanja. Zato je važno razlikovati ono što želimo od onoga što nam je zaista potrebno.

Posebno ističe značaj porodice i pravedne podele poslova. Porodična trpeza ne nastaje sama od sebe. Iza nje stoje ljudi koji su zasadili biljku, negovali životinju, ubrali plod, doneli namirnice, pripremili obrok i postavili sto. Svaki član domaćinstva može da doprinese, u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima.

Bosiljčica uči decu zahvalnosti: najpre prema roditeljima i starateljima koji se trude da im obezbede sigurno i srećno detinjstvo, a zatim i prema prirodi koja ih svake jeseni daruje plodovima. Zahvalnost za nju nije samo izgovoreno „hvala”, već pažljivo postupanje prema onome što smo dobili.

Od nje deca uče i koliko su iskrenost i pouzdanost važne, naročito unutar porodice i tima. Kada jedna karika ne izvrši svoj deo posla, posledice osećaju svi. Isto pravilo važi u domaćinstvu, prirodi, fabrici, proizvodnji i svakom zajedničkom poduhvatu.

Bosiljčica podstiče decu i na preduzetništvo. Uči ih da darove prirode mogu pretvoriti u sokove, džemove, čajeve, začinske mešavine i druge korisne proizvode. Pokazuje im kako se osmišljava proizvod, određuje njegova vrednost, bira ambalaža i pronalaze ljudi kojima je potreban.

Ipak, upozorava ih da dobar marketing ne sme da služi prikrivanju lošeg proizvoda. Lepo pakovanje može privući pažnju, ali će kupca zadržati samo ono što se nalazi unutra. Zato ih uči da traže ravnotežu između izgleda i kvaliteta, kreativnosti i poštenja, zarade i odgovornosti.

Bosiljčica posebno razvija saosećajnost prema starijim članovima porodice i zajednice. Podseća decu da pomognu baki koja priprema zimnicu, odnesu obrok bolesnom susedu ili posete deku iz komšiluka koji živi sam. Za nju porodična trpeza ima pravi smisao tek kada za njom ima mesta i za nekoga kome su potrebni blizina, pažnja i pomoć.

Bosiljčica decu uči da obilje nije u tome da imamo previše, već da ono što imamo umemo mudro da koristimo, pošteno podelimo i sa zahvalnošću sačuvamo.

VRLINE: zahvalnost, umerenost, iskrenost, pouzdanost, saosećajnost, vernost, mudrost.

Jedan od glavnih junaka knjige Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom je dečak Luka.

Luka je jedan od glavnih junaka knjige Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom. Njegovo ime podseća na veliki jesenji praznik posvećen Svetom Luki, pa kao da je od rođenja bio predodređen da postane deo Bosiljčicinog sveta.

Živi u Italiji, podno Alpa, a u Čarobno Selo dolazi tokom školskih raspusta, naročito u vreme jeseni i porodičnih okupljanja. Njegovi roditelji imaju farmu pirinča u dolini reke Po, pa Luka odmalena poznaje život na imanju, ciklus proizvodnje hrane i trud koji je potreban da bi se od jednog zrna stiglo do porodične trpeze.

Njegova majka je poreklom iz Indije, zbog čega Luka odrasta između različitih jezika, običaja, ukusa i kultura. Dobro poznaje i italijansku i indijsku tradiciju, ali sa jednakom radoznalošću istražuje i običaje drugih naroda. Za njega različitost nije neobičnost koju treba posmatrati sa strane, već prirodan deo svakodnevnog života.

Kao učenik vile Bosiljčice, Luka je i njen glavni pomoćnik u pripremanju nacionalnih jela različitih kuhinja. Poznaje začine, načine pripreme hrane i priče koje se kriju iza pojedinih recepata. Svojim vršnjacima pokazuje da se preko jedne trpeze može upoznati čitav narod: njegova istorija, klima, vera, navike i odnos prema porodici.

Luka rado govori i o svojim putovanjima, letovanjima na različitim morima i zimovanjima na Alpima i drugim evropskim planinama. Ipak, ne priča da bi se hvalio, već da bi drugima približio mesta, ljude i običaje koje možda nikada nisu imali priliku da upoznaju. Ume pažljivo da sasluša i tuđe priče, jer zna da svaki kraj sveta ima nešto vredno da ponudi.

Posebnu ljubav gaji prema muzici. Njegov deda bio je operski pevač, pa je Luka još kao mali upoznao svet opere, italijanskih kompozitora i velikih pozornica. Deci prenosi ono što je naučio od dede i pokazuje im da muzika, baš kao i hrana, može da pređe granice i poveže ljude koji ne govore istim jezikom.

Strpljiv je, odgovoran i staložen. Ne donosi odluke naglo i ne odustaje kada je za neki posao potrebno više vremena. U kuhinji precizno meri sastojke, na imanju poštuje red prirode, a među ljudima pažljivo bira reči.

Luka je oličenje različitosti i interkulturalnosti. On povezuje sela i gradove, Italiju, Indiju i Srbiju, porodične recepte i svetske kuhinje, narodnu tradiciju i operu. Svojim primerom pokazuje da pripadati različitim kulturama ne znači biti podeljen, već imati više puteva kojima se mogu povezivati ljudi.

Sinonim za Luku su različitost i interkulturalnost.

Njegove najjače VRLINE su strpljivost, odgovornost i staloženost.

Jedna od glavnih junakinja knjige Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom je devojčica Mitra.

Mitra je jedna od glavnih junakinja knjige Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom. Vesela je i razdragana devojčica crvenkaste kose i krupnih tamnih očiju. Nesputana je, neposredna i radoznala, a njeno raspoloženje lako se prenosi na sve oko nje.

Obožava školu, a naročito matematiku. Brojeve ne doživljava samo kao zadatke iz udžbenika, već ih pronalazi u receptima, merenju sastojaka, raspodeli hrane, vremenu pripreme i određivanju prave temperature. Upravo zbog te sposobnosti da matematiku primeni u svakodnevnom životu, lako se snašla u ulozi pomoćnice vile Bosiljčice.

Mitra mnogo voli da govori. Kada joj reči nisu dovoljne, priča pogledom, osmehom, pokretima ruku i čitavim licem, kao da se plaši da će neka važna misao ostati neizrečena. Uz nju nikada nema neprijatne tišine, mada se ponekad dogodi da drugi teško dođu do reči.

Najviše uživa u pripremanju hrane na otvorenom. U svetu priče njeno ime simbolično je povezuje sa plamenom i vatrom, pa je posebno privlači sve što se može pripremiti na ognjištu ili žaru. Od Bosiljčice uči kako se vatra bezbedno pali, kontroliše i gasi, uvek uz prisustvo odraslih. Drugoj deci pokazuje razliku između logorske i obične vatre, kako se održava žar i koje se namirnice mogu pripremiti na otvorenom plamenu.

Mitra ne jede meso, iako u početku nije ni znala da za takav način ishrane postoji poseban naziv. Jednostavno je osećala da to nije njen izbor. Zbog toga se ponekad susreće sa nerazumevanjem i zadirkivanjem vršnjaka, ali ne odustaje od onoga u šta veruje. Ne osuđuje druge zbog njihovih navika, već želi da i njen izbor bude prihvaćen sa istim poštovanjem.

Najradije priprema jela od voća, povrća, žitarica, mahunarki i šumskih plodova. Voli da spaja neočekivane ukuse, menja recepte i proverava šta će se dogoditi kada poznatom jelu doda neki novi sastojak. Nije joj teško da satima istražuje kuhinje različitih krajeva svoje zemlje, jer veruje da se zavičaj može upoznati i kroz mirise, ukuse i porodične recepte.

Mitra podjednako lako pokazuje ljubav prema životinjama, ljudima i svojoj domovini. Za nju voleti zemlju ne znači samo govoriti o njoj, već poznavati njene predele, običaje, biljke, jela i ljude, čuvati ih i prenositi ono najbolje sledećim generacijama.

Ona je oličenje neposrednosti i opuštenosti. Pored Mitre se ljudi lakše oslobode, progovore, pokušaju nešto novo i prihvate mogućnost da prvi pokušaj ne mora biti savršen.

Mitra je sinonim za neposrednost i opuštenost.

Njene najjače VRLINE su upornost, spretnost i radoznalost.